Hepatitisi predstavljaju zapaljensko oboljenje jetre. Iako hepatitisi mogu biti uzrokovani bakterijskim infekcijama, lekovima, alkoholom, hemijskim supstancama i autoimunim bolestima, najčešće pod hepatitisima podrazumevamo zapaljenje jetre uzrokovan virusima. Uzročnici virusnih hepatitisa su virusi hepatita A, B, C, D, E, i G, od kojih najznačajniji su tipovi A, B, i C.

Procenjuje se da su u svetu 2 milijarde ljudi zaražene hepatitisom B, od kojih preko 350 miliona imaju hroničan hepatitis. Predpostavlja se da u Srbiji je više od 100 000 ljudi inficirano, a da više od 86% i ne zna da su nosioci virusa, što predstavlja veliku pretnju za dalje širenje infekcije.

Prenosi se putem nesterilnih igala i dr. nesterilnih medicinskih i stomatoloških instrumenata, kao i prilikom upotrebe droga, tetovaža, pirsinga, i dr. sličnih metoda, te seksualnim kontaktom, sa majke na dete, zajedničko korišćenje zajedničke aparature kao što su četkica za zube i žileti.

Zbog toga je u prevenciji hepatitisa B od velikog značaja kontrola trudnica u poslednjem mesecu trudnoćena zaraženost HBV, sistemska vakcinacija dece, kao i zdravstvenih radnika i drugih osoba koje su posebno izložene riziku (štićenici specijalnih ustanova, korisnici droga, osobe na hemodijalizi, seksualni partneri osoba koje imaju hepatitis B).

HBV se ne prenosi hranom i vodom, kao ni uobičajenim kontaktima.

Razlikujemo dva oblika hepatitisa B: akutni i hronični.

Akutni hepatitis B - izmedju zaraze i prvih simptoma prosečno prodje oko 90 dana. U medjuvremenu je čovek zarazan za druge, iako toga jos nije svestan. Nakon ovog perioda inkubacije nastaju sledeći simptomi: osećaj gripavosti, žutica, vrućica, smanjen apetit, taman urin boje coca-cole i bezbojna stolica. 90% ljudi koji dobiju hepatitis B u roku od šest meseci sami ozdrave i postaju imuni tokom celog života. Kod 10% ljudi virus ostaje u krvi posle 6 meseci i oni postaju hronični nosioci virusa.

Hronični hepatitis B - ljudi koji postanu hronični nosioci hepatitisa B se dele na aktivne i neaktivne nosioce hepatitisa B. Neaktivani nosioci hepatitisa B nemaju velikih posledica, postoji mogućnost da posle mnogo godina nastane rak jetre. Aktivni nosioci ponekad imaju simptome kao što su umor, bol u predelu jetre, zglobovima, mišićima... Kod 15-20% hroničnih bolesnika kroz 5 godina nastane ciroza jetre. Oni su pod visokim rizikom od hepatocelularnog karcinoma, posebno nosioci virusa od rodjenja.

Testiranje na hepatitis B se radi u referentnim laboratorijama. Analiza traje oko dve nedelje. To je HbsAg test kojim se ustanovljava hepatitis B- ako je nalaz pozitivan, to znači da je virus u krvi prisutan.

Vakcina protiv hepatitisa B (Euvax i Engerix B-registrovane vakcine na našem tržištu), predstavlja aktivnu zaštitu , Vakcina je proizvedena genetskim inženjeringom iz stanice kvasca i sadži visoko prečišćen HBs antigen. Algoritam vakcinacije je 0-1-6 meseci. Daje se u mišić nadlaktice i bedro kod dece. Imunitet stečen na takav način je doživotan. Ne preporučuje se rutinsko retestiranje, niti booster doza vakcine, jer pad koncentracije antitela u krvi ispod nivoa detektibilnosti testa, ne znači i gubitak efikasnosti stečenog imuniteta.

Pasivna zaštita (imunoprofilaksa) daje se novorodjenčadi majki, osobama koje su se ubole kontaminiranom iglom, nakon transplantacije jetre bolesnicima koji su prethodo bili pozitivni na HBs antigen virusa B hepatitisa. U roku od 48h daje se specifični hepatitis B imunoglobulin (HBIg) i nakon mesec dana jos jedna takva doza hiper imunog gamaglobulina.

Način davanja:

Vakcina se daje u mišić nadlaktice (deltoidni mišić), intramuskularno (pod uglom od 90 stepeni), iglom od 2,5-3 cm.

Zahvaljujući testu koji trudnice mogu da urade, godišnje se od hepatitisa B zaštiti tridesetak novorodjene dece. Kad porodilište na vreme dobije informaciju, od same porodilje, da ima hepatitis B, vakcina se u ovakvom slučaju daje i nultnog dana života. Hepatitis B je stotinu puta zarazniji od AIDS-a, zbog čega je i uvedena i obavezna imunizacija još u porodilištu.

Pošto je propis o obaveznoj imunizaciji protiv hepatitisa B novijeg datuma (februar 2006.), a cilj je da se zaštiti najmladja populacija, školska deca će biti imunizovana u 12. godini života.

Ako ste se uboli na iglu, ili imate ranicu koja je mogla biti kontaminirana (manikir, pedikir i sl), nezaštićen seksualni odnos sa osobom koja je nosioc virusa ili ste se na bilo koji drugi način izložili virusu hepatitisa B, javite se svom lekaru u roku od 48h kako bi mogli da vas pravovremeno zaštite.

Svi zdravstveni radnici se savetuju da se imunizuju protiv hepatitisa B kako bi prevashodno zaštitili sebe, a takodje, prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, svi zdravstveni radnici su i u zakonskoj obavezi da se vakcinišu. Neispunjavanje odredbi ovog Zakona je krivično delo kažnjivo Zakonom.