Trudnici, pogotovo prvorotki, saveti i pomoć babice preko su potrebni. Ona je njen najveći savetnik i oslonac u prvim danima nakon porođaja. Osim toga, ženama je potrebna i mogućnost izbora - da rađaju onako kako odluče i gde odluče.

Nekada su deca na svet dolazila u kućnoj atmosferi i intimi spavaćih soba uz pomoć babice (ili primalje). Porodilja je u babicu imala potpuno poverenje, jer je bila uz nju tokom cele trudnoće, a ne samo tokom babina. Njena uloga bila je višestruka – nije samo prihvatala novorođenče na porođaju, nego je bila i izvor korisnih informacija, saveta i znanja, kao što je i davala podsticaj i poštovanje prema novom životu. Tokom poslednjih decenija, kada su se porođaji „preselili“ u okruženje kliničkih centara, ta njena uloga bila je prilično zanemarena.

Najveća podrška

Zdravstveni sistem u Srbiji organizovan je tako da žene upoznaju babicu tek kada se nađu na stolu za porađanje. Praksa u razvijenim zemljama Evropske unije potpuno je drugačija. Tamo je babica prva osoba kojoj se žena obraća kada je trudna, ona prati njenu trudnoću, pa kad dođu u porodilište, one su stari saradnici koji zajedničkim snagama obavljaju „misiju“ do kraja. Naše babice često prilikom porođaja samo nadgledaju modernu tehnološku opremu i sprovode naloge lekara bez čijeg odobrenja nije dopušteno ženi dodati ni čašu vode. Međutim, ženama su upravo babice najveća podrška. Kod nas je, nažalost, još uvek opšteprihvaćeno mišljenje kako su porodilišta najsigurnija mesta za porođaj, koja su postala nezamisliva bez lekova i aparata. Povećao se broj ginekologa koji vode tok porođaja, uvedena je služba patronažnih sestara, a uloga babica je marginalizovana. Ali, humanizacijom porođaja, kad se on napokon doživljava kao jedan potpuno prirodan čin, kao i vraćanjem važnosti babice pri porođaju i dostupnošću informacija iz celog sveta, žene u Srbiji sve su zainteresovanije za druge načine porođaja.

Prva iskustva

Sve to rezultiralo je time da i kod nas porodilje mogu da biraju (u privatnim klinikama) u kojem će se položaju poroditi - u bazenčiću sa vodom, u čučećem položaju, sedeći na niskom stočiću, ležeći na levom boku ili pak klečeći. Babica igra veliku ulogu pri takvim porođajima jer i nakon stručne pomoći pri porođaju pomaže porodilji da prebrodi porođajni bol i daje joj uputstva oko dojenja. „Zdrava porodilja, koja je dobro pripremljena za porođaj, trebalo bi sama da izabere najpogodniji telesni položaj za porođaj, što bi uticalo na njeno iskustvo: spoznaju da je sposobna da kontroliše sopstvene postupke, očuva nadzor nad stanjem i opusti se“, smatra Danica S, babica i glavna sestra jednog porodilišta. Danica smatra da su nekada u našoj zemlji babice bile cenjene i poštovane, a „oči su joj se otvorile“ kada je pre 25 godina prisustvovala stručnom skupu koji su organizovale babice iz Slovenije. „Radila sam u bolnici gde vladaju ustaljena pravila koja je veoma teško menjati. Babice su generacijama učili kako je najbolje i najsigurnije da se žena porodi u porodilištu, na leđima, sa dosta lekova i intervencija. Možete zamisliti kako se nama koji smo slušali predavanje radnika jedne privatne klinike u Švajcarskoj o prirodnim porođajima to činilo imaginarno, zastarelo i nesigurno“, govori Danica o svom prvom kontaktu sa pojmom prirodnog porođaja, za koji kaže da je nespretno odabran termin, i da bi bilo pravilnije upotrebljavati izraz „fiziološki porođaj“.

Nema trudova bez bolova

Danas se svega 10 odsto žena u Srbiji odlučuje da rodi nekom od metoda prirodnog porođaja kojima su žene zapravo nekada rađale, kada nije bilo bolnica i porodilišta. „U mnogim porodilištima još nije moguće da se porodite drugačije, pogotovo što neke žene zaziru od nepoznatog, a kada znamo da se u poslednjih 60 godina porađaju u bolnici isključivo na leđima, ovo im je prilično strano. Osim toga, starija generacija ginekologa to ne praktikuje, a i nekim babicama takvi načini porođaja se ne dopadaju”, priča Danica. Buduće majke, koje se odluče na ovakav porođaj, svakako privlači i činjenica da su oni uglavnom bez analgetika i bez sečenja i šivenja. Ujedno, takvi porođaji manje su bolni, iako sve porodilje moraju da budu svesne da nema trudova koji prate svaku vaginalnu trudnoću, bez bolova.

Ipak, uvek postoji i određeni procenat rizičnih trudnoća u kojima, bez obzira na želje trudnice i njenog partnera, nije moguće roditi nekom od prirodnih metoda. Recimo, u nekim slučajevima je klasičan porođaj na leđima ili pak na carski rez najbolja ili čak jedina razumna opcija. Stoga uvođenje prirodnih metoda ne treba shvatiti kao napad na klasične metode porođaja, nego samo kao pravo žene na humaniji porođaj u kojem ona ima pravo izbora. Iz Daničinog iskustva, sve više ginekologa i babica ima sluha za potrebe i želje žena, i sve veći broj njih podržava pravo žene na informisani izbor.

Humanije rađanje

U nekim evropskim zemljama žene mogu da se porode i kod kuće, isključivo uz pomoć babice. Takva praksa tek treba da otpočne kod nas. Postoji potreba određenog broja žena da se porode tamo gde se osećaju najbolje i najsigurnije, a to je njihov dom. Mislim da nećemo još dugo moći da zatvaramo oči pred tim problemom. Danas je porođaj postao gotovo bauk jer se svodi na priču o prebolnim trudovima, tabletama, satima porođaja i čekanja u pretporođajnoj sali, a o šivenju i sečenju da ne govorimo. Danica smatra da upravo prirodnim načinima pokušava da se vrati lepota porođaju, koja mu je medikalizacijom - u jednom trenutku - oduzeta.

Porođaj u vodi

Pod uslovom da imate urednu trudnoću i više vas interesuje prirodan porođaj od klasičnog na krevetu, proučite prednosti porođaja u vodi i posetite Kliničko-bolnički centar Zvezdara gde ćete od ginekologa saznati mnogo više o tome.

Mi vam u međuvremenu donosimo nekoliko bitnih prednosti porođaja u vodi u odnosu na klasičan porođaj zbog kojih se isplati razmisliti o toj vrsti rađanja.

Toplota vode opušta muskulaturu i smanjuje refleksne kontrakcije. A relaksacija muskulature smanjuje potrebu za upotrebom lokalnog anestetika jer je bol slabiji. Tu je i veća opuštenost dna karlice i međice, što smanjuje potrebu za sečenjem ulaza vagine kako bi se proširio izlaz za bebu. Manji pritisak na telo porodilje, zbog tople vode, rezultira boljom prokrvljenošću i većom opskrbljenošću kiseonikom za dete. Porodilja u vodi lakše diše i ima niži pritisak. Toplota vode umanjuje šok koji dete proživljava od promene temperature pri naglom dolasku na svet. Voda porodilji omogućava i veću pokretljivost, pa samim tim lakše može da zauzme položaj koji joj odgovara.

U principu, rizici ne postoje, u smislu da nisu veći od običnog, takozvanog klasičnog porođaja na stolu. Jedino postoje prednosti. Ukoliko vas brine da beba može da se udavi po izlasku iz stomaka, nemojte brinuti, jer je beba tokom trudnoće inače bila u plodovoj vodi.