Gruba podela fizičkih aktivosti se može napraviti podelom na aerobnu i anaerobnu. Svaka vrsta aktivnosti ima svoje karakteristike, specifičnosti pa se stoga preporučuju različitim starosnim grupama i zdravstvenim stanjima.

Kada su u pitanju aerobne fizičke aktivnosti tu se pre svega misli na biohemijske reakcije u kojima je kiseonik pokretač razgrađivanja materija koje unosimo hranom. To znači da aerobna aktivnost podrazumeva prisustvo kiseonika. Pod ovim aktivnostima podrazumevamo one koje su slabijeg intenziteta, ali vremenski duže traju. Tu se mogu svrstati hodanje i trčanje, plivanje, vožnja bickla. Ova vrsta aktivnosti omogućava veći dotok kiseonika čivatom telu pa se zato svrstva u izuzetno korisne. Takođe, ovim načinom fizičke aktivnosti jačate srce, krvne sudove i pluća.

Dodatni efekti su i skidanje viška kilograma, jer se na ovaj način pojačano iskroišćavaju masti iz tela koje se koriste kao izvor energije. Pored fizičkog napora i regulisanja telesne težine ono što je jako korisno je psihičko rasterećenje odnosno smanjenje stresa.

Zbog svega navedenog ova vrsta fizičkih aktivnosti se preporučuje pre svega starijim osobama, jer ih karakteriše slabiji napor

Na osnovu prethodnog objašenjenja, lako je zaključiti da je ovo potpuno suprotna vrsta fizičke aktivnosti. Dakle, kod ovakvog načina razlaganja materija iz hrane unete u organizam mišićioma nije neophodan kiseonik, jer se zasniva na drugačijim biohemijskim reakcijama.

Ovakav način dobijanja energije koja je potrebna telu pri fizičkim aktivnostima se događa u situacijama kada je telu potrebna energija odmah i sada, odnosno kada nema vremena da se telo postepeno prilagodi većem naporu. Pri ovom procesu, osim energije, razvija se i mlečna kiselina koja se odvodi iz mišića (prateća reakcija). Ona - mlečna kiselina je jedan od ključnih faktora koji određuje koliko će moći da traje takva anaerobna aktivnost. Onog trenutka kada mlečne kiseline ima toliko da više ne može da se odovodi iz mišića, počinje da se gomila pa više ne može da se na efikasan način stvara energa. Kao rezultat ovakve reakcije u mišićima, čovek posustaje i prestaje određenu aktivnost. Tek posle nekog vremena odmaranja možemo ponovo fizički biti aktivni.

Na osnovu opisanog procesa, možemo zaključiti da su osnovne odlike anaerobnih aktivnosti sledeće: visokog su intenziteta i kratkog trajanja.

U ovu vrstu aktivnosti spadaju tenis, veslanje, sprint trčanja do 1 500 m, kao i trčanje u nekim sportovima kao što su fudbal i rukomet a dešavaju se prema potrebi iznenada.

Bez obzira na ovakvu podelu, teđško je “povući oštru crtu“ između fizičkih aktivnosti, jer ni jedna aktivnost nije isključivo aerobna ili anaerobna. Presudan faktor čini u stvari nasatala potreba za aktivnošću, odnosno da li je naglo nastala ili nije. Takođe, važno je I to da li je onaj koji se bavi fizičkim aktivnostima sportista ili nije, odnosno da li ima kondicije ili ne. hemijske reakcije u mišićima pri tome, će biti određene našim fizičkim karakteristikama I neće biti iste za sve.