Sama pomisao na to da i mala deca mogu bolovati od depresije deluje suludo. Međutim, stručnjaci ne misle tako. Godinama se verovalo da mala deca nisu dovoljno sazrela da bi uopšte mogla imati saznanja i osećaje koji se obično povezuju s depresijom. 80-ih godina je iznet stav da čak i šestogodišnja deca mogu bolovati od kliničke depresije. Pihijatar dr Joan Luby sa Medicinskog fakulteta St. Louis univerziteta u Washingtonu smatra da to nije privremena potištenost.

U poslednjih deset godina došlo se do novih saznanja: depresija se može javiti i kod trogodišnjaka!

Stručnjaci smatraju da se možemo čuditi i pitati zbog čega trogodišnja deca mogu biti depresivna, ali dr. Luby ističe kako ne mora ni da se dogodi nešto ružno ili stresno već da je "Reč je o moždanom poremećaju koji se može javiti čak i u trećoj godini, prema našim saznanjima, i ne mora biti obavezno povezan s lošim životnim iskustvima".

Baš kao i kod odraslih, depresija mališana je zasnovana na genetskoj osnovi i kao okidači se mogu pojaviti stresni događaji, ali ova vrsta depresije ne mora po pravilu biti povezana sa takvim događajima.

Ovaj psihijatar dalje iznosi svoje mišljenje "Depresija kod predškolske dece nije česta, ali je svakako moguća. Procenjuje se kako je 1 do 2 posto ovakve dece depresivno, što je otprilike isto kao za decu školskog u zrasta do 13. godine. Posle ove starosne granice primećen je porast u broju slučajeva depresije", objasnila je dr. Luby.

Simptomi depresije kod mališana razlikuju se od onih kod odraslih, a stručnjaci još uvek vode raspravu o tome kako je najbolje lečiti ovaj poremećaj. "Depresivna deca ne rade ništa pogubno po svoju okolinu, jer je osećaj krivice ono što njih obeležava. Ako se nešto odvija loše u njihovom okruženju, oni će izgledati tužno, jer će misliti da su oni krivi. Drugi znak je što ne uživaju u tipičnim igrama predškolske dece. Sve navedeno se manifestuje kao opšti nedostatak radosti u životu i svakako ga treba istraživati i naći uzrok tome” rekla je dr. Luby, dodajući kako predškolarci takođe mogu pokazati promene u ponašanju (pasivnost koja nije tipična za taj uzrast), poremećaj apetita.

Ukoliko primetite ove simptome kod svog deteta i oni potraju par nedelja, obavezno se obratite stručnjaku za pomoć. Pri tom Dr. Luby upozorava da ne treba koristiti antidepresive:

"Apsolutno se ne smeju davati deci jer nisu testirani na njima. Kao jedini oblik terapije preporučuje se psihoterapija ili terapija igrom".

Ova profesorka psihologije testira metodu lečenja dece u kojoj ona poboljšavaju svoje društveno ponašanje i smanjuju ono negativno uz pomoć roditelja. Roditelji su oni koji moraju aktivno učestvovati u terapiji, ali je potrebna edukacija kako bi mogli pojačati emocionalni razvoj deteta. Ovakav pristup dr. Luby zasniva na pretpostavci da bi rane promene u veštinama emocionalnog razvoja mogle pomoći mališanima s depresijom.