 Brojni primeri seksualnog nasilja nad decom, otkriće lanca dečije pornografije, sve veći broj internet sajtova za upoznavanje, dovođenje katoličke crkve u pitanje... postavili su u centar interesovanja ovaj mentalni poremećaj, čije su žrtve najranjiviji članovi zajednice - deca.
U poslednje vreme, u svetu ali i u Srbiji, bilo je nekoliko slučajeva seksualnog zlostavljanja maloletnika, koji su uzburkali javnost. Od slučaja silovanja šestogodišnje devojčice na groblju u Bačkom Gradištu, do pedijatra u SAD-u koji je optužen za silovanje 103 deteta. U Poljskoj je, u međuvremenu, pedofilima zakonom zabranjen rad sa decom. Naime, poslodavci dečijih ustanova su dužni da svakom radniku traži potvrdu iz policije da nisu kažnjavani za posedovanje i širenje dečje pornografije ili seksualnu zloupotrebu dece.
Posledice ovakvih događaja, mogu da budu veoma ozbiljne i da traju ceo život, ali to ne znači da će svako dete da ima iste posledice.
Kako bi roditelji zaštitili svoju decu, potrebno je da znaju osnovne karakteristike pedofila, kao i karakteristične znakove dece koji su postali žrtve pedofilije.
Dijagnoza pedofilije
Međunarodna klasifikacija bolesti (F65.4) definiše pedofiliju kao seksualnu sklonost prema muškoj, ženskoj ili deci oba pola predpubertetskog uzrasta ili u ranom pubertetu. Da bi nekoj osobi mogla da se postavi dijagnoza pedofilije, potrebno je da:
najmanje šest meseci postoji seksualno uzbuđenje, fantazije, porivi ili postupci koji ukazuju na polnu aktivnom sa jednim ili više dece.
Da su ti seksualni porivi osobu naveli na delovanje, ili su joj izazvali emocionalnu patnju i teškoće u komunikaciji.
Da osoba ima najmanje 16 godina, te da je najmanje pet godina starija od deteta.
Oni nemaju nikakav „znak na čelu", niti se prepoznaji na prvi pogled. Često su to ljudi za koje većina nikad ne ni pretpostavila. Ima ih u svim profesijama i slojevima društva. Od prosjaka na ulicama, preko vozača autobusa, sportskih trenera, doktora, prosvetnih radnika, sveštenika... Poslednje dve decenije, na prostorima naše zemlje, u modi su i privatni časovi matematike, fizike, hemije, srpskog, stranih jezika.... Mnogi od ovih slučajeva, takođe su imali traumatičan završetak po decu.
Čak ni sama crkva nije zaštićena od pedofilije. Poslednji slučajevi iz Nemačke, o zlostavljanju sveštenika jezuitskog reda u četiri nemačka grada, govore u prilog ovoj tezi.
Mnogi filmovi i dokumentovani primeri, govore o ovoj pojavi među uglađenim slojevima društva. Zbog razvoja tehnologije i multimedijalnih komunikacija, ove osobe se često mogu naći na internetu pod lažnim imenom.
I pored sve većeg razotkrivanja pedofila, stručnjaci kažu da je ova sklonost rasprostranjenija nego što se misli. Neka istraživanja pokazuju da čak četvrtina odraslih muškaraca, ponekad, oseća uzbuđenje prema predpubertetskom decom.
Žene su mnogo manje proučavana, ali obavljena istraživanja na ženama pokazala su da oko dva odsto žena ima pedofilske sklonosti. Pojedina istraživanja ukazuju i na činjenicu da većinu osoba, koja su izvršile ovakva dela, ne privlače isključivo deca, već su to osobe patološki visokog libida i niskog senzibiliteta, koje nastoje da zadovolje svoje potrebe na bilo koji način. |
 Iako je ove osobe teško prepoznati, naziru se neke opšte karakteristike:
- Obično su to ugledne osobe u društvu,
- Većinom su boljeg obrazovanja,
- Veliki procenat njih imaju posao koji im omogućava da budu blizu dece,
- Više vole društvo dece, nego odraslih,
- Trude se da steknu poverenje i prijateljstvo sa decom. Retko prisiljavaju na seksualni kontakt, već sam fizički kontakt dolazi postepeno od dodirivanja, dizanja, drženja u krilu, do grljenja i ljubljenja,
- Trude se da ugode deci slatkišima, igračkama, video igricama, novcem...
- Ciljna grupa su im deca u nevolji, sa tužnom životnom pričom ili emocionalno zapuštena,
- Pretežno su to porodični ljudi, koji nemaju druga kaznena dela,
- Mnogi su u detinjstvu bili žrtva nekog seksualnog nasilja,
- Neki se žene sa majkama koje imaju decu, koja su njihova ciljna grupa,
- Crpe zadovoljstvo od dece na razne načine. Neki samo gledaju decu uživo, ili na fotografijama, drugi ih fotografišu, trećima je potreban fizički kontakt...
- Iako nemaju dece, često drže u kući predmete koji bi mogli da zanimaju decu.Ovo ne znači da su svi, koji imaju ove karakteristike pedofili, već da samo treba obratiti pažnju na sve odrasle osobe u životu vaše dece.
Seksualno nasilje je u većini država kažnjivo, ali sama pedofilija kao duševno stanje u psihijatriji se smatra bolešću i ne podrazumeva nužno seksualnu aktivnost.
Psihijatri smatraju da se pedofilija ne može u potpunosti zalečiti, mada neki pristaju na terapiju kako bi izbegli zatvor. Najveći problem u lečenju je što oni uopšte ne smatraju da rade nešto loše. |
Dete retko laže kada je reč o traumama, ali često zbog nekog razloga i ne sme da kaže. Naročito kada su ovakvi slučajevi u pitanju, u najvećem broju slučajeva, deca ne ćute, što pedofili vrlo dobro znaju i vešto koriste. Jedan od razloga je i osećaj krivice. Iz tog razloga sa ovom decom treba biti vrlo pažljiv i posmatrati neverbalne znakove koje šalje.
Postoji niz znakova koji mogu da bace roditelje u sumnju da je njihovo dete bilo zlostavljanja:
- Buđenje usred noći uz znojenje, vrištanje i drhtanje,
- Mokrenje u krevet,
- Neuobičajna agresivnost prema članovima porodice, rođacima, prijateljima ili drugoj deci,
- Povrede na genitalnom ili analnom delu,
- Gubitak apetita, ili neobjašnjivo gađenje na hranu,
- Povlačenje u sebe,
- Oponašanje nekih seksualnih pokreta sa drugom decom, igračkama ili kućnim ljubimcima,
- Napadi panike, koji mogu da budu i prisećanje na nasilje,
- Neuobičajan strah od određenih mesta,
- Naglo odbijanje deteta da ostane samo sa određenim osobama,
- Samoranjavanje...
Posledica moždanog poremećaja
Nemački psiholog Majkl Grisimer smatra da kod pedofila nedostaje prelazak seksualnog afiniteta sa predpubertetskih na postpubertetske partnere. Ovo se obično događa početkom puberteta usled razvoja čeonog dela mozga. Postoje neke naznake prisustva pedofilske sklonosti u porodici, ali još uvek nije jasno da li su ove sklonosti uslovljene genetikom.
Prema novom istraživanju Centra za bolesti zavisnosti i mentalno zdravlje (CAMH), pedofilija je najverovatnije uzrokovana lošim vezama u mozgu. U istraživanju su primenjene magnetna rezonanca i sofisticirane računarske analize kako bi se uporedile grupe pedofila sa grupama kriminalaca čiji zločini nisu bili seksualne prirode. Ustanovljeno je da pedofili imaju znatno manje "bele mase", supstance odgovorne za povezivanje različitih delova mozga.
Ovo otkriće, objavljeno u časopisu za psihijatrijska istraživanja, u suprotnosti je sa široko prihvaćenim verovanjem da je pedofilija posledica rane traume i zlostavljanja u detinjstvu. Do sada ovo je najjači dokaz da je pedofilija manifestacija poremećaja u razvoju mozga.
Mnogi od ovih znakova, međutim, nisu vezani samo sa seksualno zlostavljanje, pa ih ne treba uzeti izvan konteksta, već ako još uvek niste sigurni da li je vaše dete bilo meta pedofilije ili ne, potrebno je što više razgovarati sa decom, ali i njegovom okolinom.
Deca se vrlo često osećaju krivima, tako da ih treba ohrabriti i pružiti im što više ljubavi i razumevanja. Iako zlostavljanje može da ostavi ozbiljne psihičke posledice, to ne znači nužno da će svako dete da ih ima. Uz adekvatnu stručnu pomoć, vašu ljubav i razumevanje, mnoga deca će i posle ovakvih neprijatnih iskustava, moći da žive bez posledica.
|