 Ekonomistima je relativno lako da izračunaju i opišu posledice aktuelne ekonomske krize - jer kriza, manje-više, može da se svede na statističke podatke. Ono što je mnogo teže izračunati, medjutim, jeste kako recesija utiče na opšte duševno i emotivno stanje ljudi.
Neke dobrotvorne organizacije u Velikoj Britaniji kažu da im sve više ljudi javlja zbog psihičkih problema prouzrokovanih finansijskim teškoćama, dugovima ili gubitkom posla. "Sve počne vrlo bezazleno. Uveče popijete čašu vina, pa se ta čaša pretvori u dve, tri čaše... Onda polako postane cela flaša - samo vam se prikrade - pa se onda pretvori u dve flaše...", priča Adam Louton, koji je u prošlosti prošao kroz pakao depresije i alkoholizma.
On je konsultant za probleme ljudi sa invaliditetom. Na bazenu je, i nudi im savete za poboljšanje pristupa vodi. Kaže da zbog recesije posla i novca ima sve manje, a da je pritisak sve veći. "Brinem se kako ću da otplatim stambeni kredit - treba plaćati i račune. Sve to unosi užasnu napetost u moj odnos sa partnerom", kaže on.
Antidepresivi kao izlaz?
Adam, kako navodi, mora da uzima povećanu dozu adtidepresiva i kaže da je samo jedan u mnoštvu ljudi koji se sa velikom mukom bore da "sastave kraj sa krajem". "Dovoljno je da pogledate lica ljudi, da pogledate šta u supermarketu stavljaju u svoje korpe, da vidite koliko su pogureni i kako hodaju, i kako je sve više onih koji uzimaju antidepresive", kaže on za BBC.
Sličan utisak stiču i radnici dobrotvornog društva "Re-think", koje pomaže osobama sa duševnim problemima. Džejn Haris kaže da se njihovi terapeuti susreću sa sve više ljudi koji se žale na psihičke probleme zbog gubitka posla i finansijskih problema: „Primamo sve više telefonskih poziva od ljudi koji pate od depresije. Ne možemo sa apsolutnom sigurnošću da kažemo da je sada oko nas sve više ljudi sa psihičkim problemima, ali pouzdano znamo da se to dešavalo tokom ranijih ekonomskih recesija."
Očigledne smetnje
U zgradu okružnog suda u londonskom predgrađu Barnet ljudi vrlo često dolaze kako bi rešili probleme kao što su oduzimanje imovine, dugovi i neplaćeni računi. Dešava se, međutim, da u korenu njihovih problema leže i psihičke smetnje. Par Kros, koja radi u Pravnom savetovalištu za građane, kaže da su te smetnje nekada očigledne: "Ako neko ima samo finansijski problem, verovatno će moći da jasno kaže o čemu se radi. Osobe koje uz to imaju i duševne probleme često će vam doneti punu kesu papira za koje znaju da treba da ih pregledaju, ali ne znaju odakle da krenu. Te osobe su pod stresom, često plaču i uznemirene su i ne znaju zašto su uopšte na sudu", objašnjava Pat Kros. |
"Najtamnije mesto na svetu"
U takvoj situaciji se pre dve godine našao i Dejv Stoks, koji za sebe kaže da je među prvim žrtvama ekonomske krize. Kada su 2007. godine potpuno propali njegovi planovi za otvaranje lanca luksuznih kafića, Dejv je završio u bolnici, u teškoj depresiji. On je danas na čelu jednog dobrotvornog društva koje pomaže ljudima obolelim od depresije. "Jako je teško objasniti nekome kome se to nikada nije desilo kako izgleda depresija, jer to je najusamljenije i najtamnije mesto koje uopšte može da se zamisli. Osećate se potpuno bespomoćno. Ja sam u to vreme skoro neprestano želeo da se ubijem", kaže on za BBC.
Britanska vlada je odvojila određena sredstva za pomoć ljudima u depresiji - u toku je obuka nekoliko hiljada novih psihoterapeuta, a uspostavljena je i vanredna telefonska linija državne zdravstvene službe za pomoć ljudima koji su se našli u sličnoj situaciji kao Dejv Stoks. "Ja nisam jedini. Postoje hiljade i hiljade ljudi koji pate od istih problema - duševnih smetnji prouzrokovanih finansijskim nevoljama. Taj problem je stvaran i može da vas košta glave", kaže Stouks za BBC. Uvek je, međutim, bilo teško dokazati da finansijske teškoće direktno dovode do psihičkih problema. Još teže je pronaći način za rešavanje tih vrlo često opasnih problema, naročito u situaciji kada i država, zbog ekonomske recesije, ima sve manje novca. |