Američki stručnjaci s Bostonskog univerziteta su utvrdili mape gena koji ukazuju, s većom tačnošću nego ikad ranije, na verovatnoću da neko doživi 100 i više godina, čak i ako drugi geni istih osoba mogu da se dovedu u vezi s različitim oboljenjima.

Ovo otkriće dovodi u sumnju preciznost genskog testa za utvrdjivanje rizika od Alchajmerove bolesti, koji se trenutno nudi na tržištu SAD, prenosi Rojters.

Proučivši genetski kod više od 1.000 ljudi koji su doživeli ili preživeli 100. godinu i uporedivši ga sa genetskom mapom 1.200 drugih osoba, istraživači iz Bostona su utvrdili 19 sklopova oko 150 gena koji sa 77 odsto preciznosti ukazuju na predodredjenost da se doživi duboka starost.

Najveće iznenadjenje je izazvala činjenica da ljudi predodredjeni za veoma dug život imaju i mnoge od gena koji ukazuju na bolesti iste kao i kod drugi ljudi, ali srećan sklop drugih gena uspeva da te bolesti neutrališe ili bar odloži.

Jedan od rukovodilaca istraživanja, dr Tomas Perlz, ističe da se većina neupućenih pita čemu uopšte živeti tako dugo, smatrajući da stogodišnjaci pate od svih mogućih bolesti vezanih za starost, da su invalidi i da sigurno boluju od Alchajmera.

Istraživanje njegovog tima je, medjutim, pokazalo da 90 odsto dugovečnih u proseku ne pati ni od kakvog invaliditeta do 93. godine. Bostonski stručnjaci naglašavaju da posedovanje "srećnog" sklopa gena ne bi trebalo da znači da takve osobe mogu da piju alkohol do mile volje, puše ili se prejedaju.

Naglašavajući značaj umerenosti, oni navode primer pripadnika pojedinih verskih sekti u SAD , koji zahvaljujući tome što su vegetarijanci, ne piju, ne puše, a u stresnim situacijama se okreću religiji i porodici, u proseku žive 88 godina - znatno duže nego drugi gradjani SAD.

Bostonski tim naglašava da ne namerava da iznese na tržište svoj test gena dugovečnosti, već će instalirati basplatni vebsajt na kojem će osobe koje su dale da im se uradi genetska mapa, moći same da provere da li imaju potencijal da dožive veoma duboku starost.

Svetske statistike pokazuju da jedna od 6.000 osoba doživi 100. rodjendan, a tek jedna od sedam miliona 110. Stručnjaci s Bostonskog univerziteta tvrde da su se pokazale neosnovanim teorije kako kod stanovništva u nekim oblastima Rusije i Azerbejdžana postoji veća verovatnoća da dožive 100 godina.

Dr Perlz je naglasio da ovo istraživanje neće dovesti do stvaranja eliksira mladosti, ali da bi moglo da se iskoristi da se odloži nastupanje nekih bolesti vezanih za starost, kao što je Alchajmer.