 Obrazovane belkinje i dalje na vrhu liste žena koje su rekle „ne” materinstvu. Skoro jedna od pet Amerikanki okonča svoj period plodnosti bez dece, što je duplo više u odnosu na sedamdesete godine, kada je taj odnos bio jedan prema deset. Odricanje majčinstva poraslo je kod svih rasnih i etničkih grupa različitih obrazovnih nivoa, dok je takav trend u protekloj deceniji nešto manji kod žena višeg socijalnog statusa, pokazuju rezultati američkog istraživačkog centra „Pju”.
Žene koje se nikada nisu udavale i dalje su na vrhu lestvice onih koje se odriču materinstva, mada je sve više i onih koje to svesno ne žele, iako su u stabilnom braku ili su to bile u nekom periodu svog života. Podaci potvrđuju da se 2008. godine čak 1,9 miliona Amerikanki, starosne dobi 40–44 godine, svesno lišilo rađanja, što je trostruko više u odnosu na 1976. kada je taj broj iznosio 580.000.
Tokom nekoliko proteklih decenija, stavovi o odricanju materinstva postali su sve prihvatljiviji. Sve je manje onih koji smatraju da partneri bez dece vode „prazan život” i da su deca centralno uporište srećnog braka. Tako je 1990. godine njih 65 odsto tvrdilo da su deca uslov uspešnog porodičnog života, dok je 2007. godine isti stav zastupalo 41 odsto ispitanika.
Američka javnost je podeljena u mišljenju da li su takvi podaci alarmantni kada je reč o društvenim i demografskim kretanjima. Dok 46 odsto njih smatra da je reč o individualnom izboru, koji ne mora biti ni dobar ni loš, znatan broj Amerikanaca, čak 38 odsto, ističe da je takav trend veoma loš, posebno kada se imaju u vidu uporedni podaci sa drugim razvijenim zemljama. Tako je, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Amerika među prvim zemljama prema broju žena koje se svesno odriču rađanja. Kada je reč o starosnoj grupaciji žena od oko 40 godina, Ameriku pretiču Velika Britanija, Finska i Holandija, a slede je Italija, Irska, Španija, Norveška, Danska, Belgija, Švedska, nekoliko istočnoevropskih zemalja i Island.
U zemljama u tranziciji, pored navedenih, jedan od najznačajnijih faktora odricanja ili odlaganja materinstva sigurno je i materijalni. Ako se uzmu u obzir statistički podaci da je plata u Srbiji oko 300 evra, da više od polovine prijavljenih na birou u Beogradu upravo čine žene, da se na zaposlenje u proseku čeka 49 meseci, a da pripadnice „lepšeg pola” skoro 17 odsto manje zarađuju od muškaraca za istu vrstu posla, nameće se pitanje koliko je ljubavi, odricanja i hrabrosti potrebno da se donese odluka o rađanju. |